Kakva je bezbednost starijih vozila?

Stariji polovni automobili su čest predmet diskusija kada je bezbednost u pitanju. Mnogi tvrde da je stari Volvo i dalje bezbedniji od, na primer, hečbeka iz „golf“ klase sa šest vazdušnih jastuka.

„Ne prave ih više kao nekada“, često ćete čuti. „Danas malo čukneš auto i odmah puca branik i ispadaju farovi, a kod ozbiljnijeg udarca svaki nov model gužva se kao harmonika“ - žale se vozači u neobaveznom razgovoru. Verovatno i sami znate bar jednog svedoka udesa novijeg i starijeg vozila, koji će ushićeno prepričavati kako je, na primer, Mondeo ostao bez čitavog prednjeg kraja, dok je Mercedes „123-ojka“ stradao, ali može lako da se sredi.

Kod nas je i dalje uvreženo mišljenje da su se nekada proizvodili automobili znatno čvršće konstrukcije, te da ste u njima i danas zaštićeni kao u tenku. Uglavnom se misli na velike limuzine marke Volvo, Mercedes, Saab, Audi, ali i druge.

Međutim, istina je daleko od toga. Svaka nova generacija automobila bezbednija je od prethodne, kako u smislu mogućnosti izbegavanja udesa, tako i u smislu zaštite putnika kada do najgoreg dođe.

Verovatno ste i sami videli udes u kojem je nekom novijem vozilu smrskan čitav prednji ili zadnji kraj, što ostavlja (lažan) utisak da je malo nedostajalo da i ljudi u njemu budu smrskani. Upravo tu leži tajna.

Deformacione zone

Udarite pesnicom u zid. Boli? Naravno. Sada na zid stavite peškir ili deblju krpu i udarite istom snagom. Tkanina debljine nekoliko milimetara dovoljna je da drastično redukuje bol.

Po sličnom principu funkcionišu i deformacione zone na automobilu. Reč je o namerno oslabljenim strukturama čija je namena da amortizuju udarac, to jest da ublaže naglo usporavanje koje trpi ljudsko telo u slučaju udesa.

Nije veliki problem napraviti automobil koji će prilikom zaletanja u zid brzinom od 50 km/h ostati čitav, bez uništenog motorskog prostora. Međutim, vozač i putnici će pretrpeti fatalne povrede.

Uzmimo još jedan banalan primer, kako bismo lakše razumeli ovu problematiku i svu važnost deformacionih zona. Zamislite da iz stojećeg položaja padate „kao sveća“ na beton i na dušek.

Pri padu na čvrstu podlogu moguće je da pretrpite povrede opasne po život. Sa druge strane, dušek će pružiti toliku zaštitu da ćete verovatno proći bez povreda.

Detaljnije informacije o deformacionim zonama teško je dobiti. Proizvođači automobila ih u strahu od konkurencije kriju kao zmija noge, pošto se sve više kupaca oslanja na Euro NCAP (www.euroncap.com – organizacija koja testira bezbednost vozila) rezultate prilikom donošenja odluke o kupovini.

Tu se koriste kombinacije različitih materijala, struktura i koncepata, pri čemu za mali gradski auto i za veliku limuzinu treba razvijati potpuno drugačiji scenario idealnog ponašanja u slučaju sudara. Treba naći idealnu meru između pružanja otpora i popuštanja, a sve to treba uskladiti sa različitim brzinama i „protivnicima“ (auto, kamion, bandera, zid, itd).

Kada padnete sa visine od dva metra, u trenutku kontakta sa tlom, razvili ste brzinu od 22 km/h. Dakle, čak i ovako male brzine mogu da budu smrtno opasne ukoliko ne postoji nešto što će ublažiti pad, ili u slučaju automobila – udarac.

Da rezimiramo - to što se nekom novijem automobilu prilikom udesa smrskao prednji kraj ne znači da je nebezbedan, napravljen „od tankog lima“, loše konstruisan i slično, već da su deformacione zone obavile upravo ono za šta su napravljene. Važno je da je putnički prostor ostao čitav.

Sigurnosni kavez za putnike

Dok se deformacione zone projektuju tako da se „žrtvuju“ u slučaju sudara, putnički prostor mora da ostane čitav po svaku cenu! Naravno, nema svrhe konstruisati kavez oko putnika tako da pri veoma visokim brzinama ostane netaknut, pošto će oni u njemu imati posledice u svakom slučaju. Neće pomoći ni vazdušni jastuci.

Podsetimo se udaranja u zid preko peškira i pada na dušek – ukoliko udarite punom snagom ili padnete sa visine od nekoliko metara, definitivno će doći do ozbiljnih povreda.

Pogledajte ovaj video snimak (ukoliko ste slabi sa engleskim, ne brinite, shvatićete suštinu):

Smart i Corsa udaraju u betonske blokove (Fifth Gear)

Mali Smart je ostao čitav uprkos naletanju na betonske blokove brzinom od oko 112 km/h (70 milja na čas)! I Corsa se odlično pokazala. Istina, ljudi u njima ne bi imali gotovo nikakve šanse da prežive, ali to ne umanjuje značaj činjenice da savremeni automobili uglavnom imaju veoma jak sigurnosni kavez.

Teže je bolje

Zamislite sledeću situaciju – zahvaljujući nepažnji, sudaraju se dva muškarca, težine 110 i 70 kilograma, krećući se istom brzinom (brzi hod). Razlika od 40 kilograma dovoljna je da lakši učesnik u incidentu bude bez problema odbačen nekoliko koraka u nazad i verovatno završi na tlu.

Slično je i kod automobila. Teži po pravilu bolje prolaze u čeonim sudarima. Uzmimo ponovo Smart kao primer:

Smart je ostao čitav, ali bi vozač pretrpeo takve povrede da bi teško ostao živ.

Takođe, kada veliko i teško vozilo bočno naleti na mali i lagan automobil kao što je Smart, ne znači da će ga smrskati.

Da ne skrenemo sa teme – Smart koristimo samo kao primer da bismo vam približili zakone fizike kada su saobraćajne nesreće i sigurnost vozila u pitanju. Naglašavamo da se u svim testovima fantastično pokazao po pitanju zaštite putnika - Smart se neće pretvoriti u zgužvanu masu metalu ukoliko se nađe između dva velika vozila ili se sudari sa nekim od njih. Naprotiv!

Pogledajmo kako se pokazao prilikom sudara sa vozilom sličnih dimenzija i mase:

Generalno gledano, u slučaju saobraćajne nesreće uvek je bolje biti u težem i većem automobilu. Ukoliko u njoj, međutim, učestvuju dve velike limuzine iste mase, pri čemu je jedna stara 25 godina, a druga pet, putnici u mlađoj imaju neuporedivo veće šanse da prežive.

Stari Volvo i novi Modus

Britanski Fifth Gear je napravio veoma zanimljiv test, to jest, kreš test. Suprotstavio je Volvo 940 (1990 – 1998) i Renault Modus (2004 – 2012). Jedna zanimljivost - Modus je prvi mali automobil koji je dobio maksimalnih pet zvezdica na Euro NCAP testiranju.

Oba automobila su se kretala brzinom od oko 130 km/h.

Ovaj test i dalje, nakon mnogo godina, prati prava teorija zavere. Mnogi tvrde da Volvo nije imao motor, to jest, da je motor izvađen, te da je zbog toga pretrpeo toliko teška oštećenja. Pogledajte snimak i procenite sami. 

Inače, Volvo je težak nešto preko 1.400 kg, a Modus oko 1,200 kg - ovo nije drastična razlika.

Stari Espace i novi Espace

Šta će se desiti ako se čeono sudare Renault Espace II (1991 – 1997) i Renault Espace IV (od 2003) pri brzini od 56 km/h.

Stari Chevrolet i novi Chevrolet

Skoknimo „preko bare“ da vidimo čime se bave Amerikanci. Oni su odlučili da u meču učestvuju Chevrolet Malibu iz 2008. i Chevrolet Bel Air iz 1958. godine.

Koji automobili su onda bezbedniji?

Noviji automobili su definitivno bezbedniji od starijih; naravno, ukoliko poređenje pravimo u okviru iste ili slične klase. Sudare li se pri velikoj brzini Mercedes S klase iz 1998. (preko 1,800 kg) i Renault Twingo iz 2012. godine (950 kg), ogroman tehnološki napredak na polju bezbednosti kod francuskog mališana neće biti dovoljan da se suprotstavi osnovnim zakonima fizike.

Napravimo kratak pregled prednosti starijih u odnosu na novija vozila, ne uzimajući pritom u obzir elektronske sisteme koji pomažu izbegavanju udesa, kao što su ABS i ESP:

   a. Koncept deformacionih zona unapređuje se iz generacije u generaciju

   b. Enterijer se konstantno unapređuje (uklanjaju se tvrde strukture koje izazivaju povrede)

   c. Raste broj vazdušnih jastuka u okviru standardne opreme

   d. Sve više se primenjuju adaptivni vazdušni jastuci

   e. Sve je više sigurnosnih pojaseva sa predzatezačima

   f. Sve je više sigurnosnih pojaseva sa limiterima sile zatezanja

   g. Bočnim ojačanjima u vratima se posvećuje sve veća pažnja

   h. Bočna linija prozora je sve viša, što direktno utiče na bezbednost

   i. Sve češće se nožne komande prave tako da se lome u slučaju ozbiljnog udesa, što sprečava teže povrede nogu i stopala

   j. Sigurnosni kavezi oko putničkog prostora su sve čvršći

Sve navedeno ne znači da su polovni automobili stari dvadest ili više godina zreli za staro gvožđe. U poslednje dve decenije napravljeni su više nego ozbiljni pomaci na polju unapređenja bezbednosti.

Dakle, sigurnost starih vozila je uglavnom dovoljna da vozač i putnici ne moraju da brinu, osim ukoliko je automobil već pretrpeo teško oštećenje ili toliko korodirao da je narušena struktura deformacionih zona i zaštitnog kaveza.

Autor: tim sajta Polovni automobili