Smrad u autu – kako se izboriti?

Kupili ste polovan automobil, povedeni odličnim stanjem karoserije i motora. Međutim, tek nakon nekoliko dana je ozbiljno počeo da vam smeta neprijatan miris. Šta uraditi u takvoj situaciji?

U unutrašnjosti automobila nalazi se obilje materijala koji lako upijaju mirise, pri čemu i oni sami mogu da postanu odlična podloga za razvoj raznih mikroorganizama, čijim delovanjem se razvijaju neprijatni mirisi. Stoga se borba protiv smrada (zovimo stvari njihovim pravim imenom) u putničkom prostoru po pravilu svodi na eliminisanje mikroorganizama i „izvlačenje“ duvanskog dima.

Tkanine kojima su presvučena sedišta, vrata, krov, pod, prtljažnik i slično tokom godina apsorbuju neverovatnu količinu nečistoća, organskog i neorganskog porekla. Ove nečistoće će posle nekog vremena učiniti da enterijer počne neprijatno da miriše, to jest, da smrdi.

Većina vozača se tada hvata najjeftinijeg i najneučinkovitijeg rešenja – mirišljavih jelkica i drugih vrsta osveživača vazduha. Ukoliko je miris u autu dovoljno slab da mirišljava jelkica može da ga pokrije, problem verovatno nije toliko ozbiljan. Međutim, kod težih slučajeva će mešavina smrada i osveživača samo da pogorša situaciju.

Dakle, jedino rešenje je uklanjanje izvora mirisa, što može da bude jednako teško i kao njegovo pronalaženje.

Narodni lekovi

Kada počnete da se raspitujete među poznanicima kako da rešite ovaj problem, dobićete mnoštvo saveta u koje uglavnom ne veruju ni oni koji ih predlažu. Na primer, posudica sa sirćetom, ostavljena preko noći upiće miris cigareta u autu, isto kao i pesak za mačke spakovan u platnenu vrećicu, mlevena kafa ili soda bikarbona. Neki savetuju da se prebrišu sedišta i tapacirunzi rastvorom hipermangana i preko noći u posudici ostavi rastvor hipermangana...

Možda su ovi „recepti“ delotvorni ukoliko se primenjuju u kući, nakon odlaska gostiju, ali u vozilima će biti od slabe pomoći. Uostalom, pokušajte – možda pomogne.

Potražite uzrok

Pre nego što se okrenete ozbiljnijim metodama, pokušajte sami da nađete odakle stiže smrad u autu, kako se ne biste izlagali velikim troškovima ukoliko je razlog banalan.

Možda je nekome od saputnika ispalo nešto od hrane i to na mesto na kojem ga inače nikada ne biste pronašli ili su deca zaboravila školjke, puževe i slično. Ukoliko idete na pecanje, potražite davno izgubljenu kutiju sa crvićima. Ne biste verovali kakve sitnice mogu da izazovu ovakav problem.

Naravno, ako je očigledno da je miris duvana glavni krivac, zaboravite prethodne četiri rečenice. Isto važi i za situacije kada neprijatan miris u autu počne da se oseća tek kada počnete da vozite. Tada posumnjajte da u motorskom prostoru curi ulje, sagoreva na vrelom metalu i da zatim taj miris ulazi među putnike, da postoji rupa na izduvnom sistemu kroz koji dim takođe stiže do putničkog prostora i slično.

Uostalom, ovde govorimo samo o ustajalom smradu, koji definitivno nije izazvan gore navedenim razlozima ili, na primer, „sprženom“ lamelom. Miris benzina u autu ukazuje da je možda istrunulo crevo koje vodi od mesta za točenje do rezervoara.

Dakle, kada utvrdite da nije reč o mehaničkom kvaru, posvetite se čišćenju.

Izbacite sve stvari iz automobila, uključujući patosnice, presvlake sedišta, alat iz prtljažnika... Zatim se bacite na pretragu – proverite pregrade u vratima i ispred suvozača, ispod sedišta, preklopite zadnju klupu i pogledajte ispod nje; gde god možete da pomerite tapacirung, tepih i slično, učinite to... Teško dostupna mesta proverite uz pomoć baterijske lampe ili ogledalca.

Pokušajte da namirišete izvor – da li se oseća više na prednjim sedištima ili zadnjim, ili možda u prtljažniku?

Pranje

Pranje enterijera možete da obavite i sami. Idealno je ako imate sopstveno dvorište. Prvo treba četkom srednje tvrdoće iščetkati čitavu unutrašnjost kako bi se „uznemirile“ nečistoće, a zatim dobro usisati. U prodaji se nalaze razna sredstva za pranje automobilskih sedišta, tapacirunga i tepiha. Postoje i sredstva namenjena upravo neutralisanju mirisa.

Upozorenje – ne igrajte se i ne natapajte sedišta vodom (uključujući i četkanje četkom koju svaki čast potapate u lavor sa sapunicom), zato što će prodreti u dubinu sunđera i stvoriti problem mnogo veći od onog koji ste pokušali da rešite).

Operite sve plastične i gumene delove. Ukoliko neprijatan miris na kratko nestane pa se vrati ili se stanje uopšte ne promeni, moraćete da platite za dubinsko pranje.

Dubinsko pranje

Dubinsko pranje u ovakvim situacijama uglavnom predstavlja najbolji lek, ali se unapred ograđujemo – nekada ni ono neće da pomogne.

Treba razumeti da se u unutrašnjosti automobila nalaze razni materijali, sa drastično različitim svojstvima po pitanju apsorbovanja neprijatnih mirisa i mogućnosti uklanjanja istih. Sunđer u sedištima kod nekih automobila može da bude veoma debeo, te ni dubinsko pranje ne može da izvuče sve iz njega. Naravno, efikasnost zavisi vrste mašina i sredstava za čišćenje koji se koriste.

Ne zaboravite da i plastika apsorbuje mirise, a odatle je gotovo nemoguće izvući ih. Na sreću, plastika veoma sporo upija, ali ih sporo i oslobađa, tako da ne predstavlja veliki problem.

Cene dubinskog pranja se u velikoj meri razlikuju, ali se razlikuje i kvalitet usluge. Ne koriste u svim auto perionicama iste mašine i sredstva za čišćenje, niti posvećuju isto vreme svakom automobilu.

Dok u jednima kažu da će pranje biti gotovo za dva-tri sata, u drugima traže da svoje vozilo ostavite ceo dan. Naravno, trajanje pranja nije garancija kvaliteta, pošto se negde sušenje enterijera radi otvorenim prozorima i vratima, a negde kaloriferima, pa vlasnik ne mora da razmišlja o dodatnom sušenju kada stigne kući. Čak i kada izbacimo sušenje, jasno je da temeljno i kvalitetno pranje unutrašnjosti teško može da se obavi za dva sata...

Stoga se pre konačne odluke raspitajte (poznanici, internet forumi...) o kvalitetu rada pojedinih auto perionica. Slobodno ih posetite, izložite svoj problem i pitajte da li zaista smatraju da mogu da ga reše. Ušteda od hiljadu ili dve dinara neće vam mnogo značiti ukoliko sedišta i tapacirunzi budu kao novi, ali smrad u autu ostane.

Posebnu pažnju treba posvetiti tzv. nebu, to jest, krovnom tapacirungu, koji može da se odlepi nakon dubinskog pranja, naročito kod starijih automobila. Zato u mnogim perionicama to rade samo na odgovornost vlasnika. Možda je stoga bolje nebo nekoliko puta uzastopno oprati ručno, dezinfikovati raznim sredstvima i slično, pošto njegova popravka/zamena nije jednostavna.

Čišćenje ventilacionog sistema - uradi sam

Ukoliko se neprijatan miris ne oseća dok ne upalite ventilaciju, grejanje ili klima uređaj, uzrok je očigledan. Negde u ventilacionom sistemu namnožili su se razni mikroorganizmi, koje treba uništiti.

Postoji više načina za njihovu eliminaciju.

Zamenite filter kabine (zove se još i filter polena i filter klime – neka vozila imaju više od jednog filtera), a pre nego što stavite novi, uključite ventilator na najjače i prskajte Asepsol direktno u usis odakle ulazi vazduh u kabinu automobila.

Podsetimo se, Asepsol je dezinfekciono sredstvo, koje možete da kupite kao koncentrat ili kao gotov rastvor u bočici sa prskalicom. Preporučujemo koncentrat, pošto na kraju ispadne jeftinije (ali moraćete da potražite prskalicu).

Zatim uključite recirkulaciju i nastavite da prskate određeno vreme. Posle toga se „igrajte“ usmeravanjem vazduha iz ventilacionog sistema (na noge, na vetrobran, ka licu...) i takođe prskajte.

Kada to završite, upalite klima uređaj (tada na isparivaču počinje da se stvara kondenzat koji će Asepsol preneti na odvod kondenzata), pustite da radi pet minuta i nastavite sa prskanjem.

Ukoliko ste kupili koncentrat, imaćete više nego dovoljno rastvora, pa ne štedite – u ovom slučaju ne možete da preterate. Montirajte filter i proverite da li se i dalje oseti neprijatan miris. Ovu proceduru možete da ponovite, a korisno je da dezinfikujete ventilacioni sistem i ako nemate problema sa smradom.

Ako se miris ipak vrati posle nekoliko dana, možete da pokušate sa sredstvima koja su namenjena upravo ovakvim slučajevima. Ima ih raznih vrsta, od pena koje se uz pomoć dugačke cevčice upumpavaju u ventilacione otvore, do sprejeva koji se aktiviraju u kabini uz uključen klima uređaj, kako bi sredstvo prošlo kroz sve kanale ventilacije.

Čišćenje ventilacionog sistema kod profesionalaca

U slučaju da ništa od „uradi sam“ recepata ne upali, obratite se nekom od servisa koji se bave čišćenjem klima uređaja. Oni imaju različite mašine i načine čišćenja, te se prvo raspitajte kako rade i daju li garanciju (možda se neprijatan miris vrati posle nekoliko dana ili nedelja).

Prema iskustvu većine vozača koje smo intervjuisali, nešto veća cena nije tu bez razloga, pošto rezultati ne izostaju.

Autor: Tim sajta PolovniAutomobili.com